Dr.Dragutin Đurović
zvanje: Redovni profesor

predmeti (1999/2000): bibliografija: [dvi] [ps]

odabrani naučni radovi:



D.Đurović, P.Paquet, A.Billiau:
NEW INDICATIONS FOR THE SOLAR ORIGIN OF THE 50-DAY CYCLE IN THE ATMOSPHERIC CIRCULATION AND EARTH'S ROTATION



D.Đurović, P.Paquet:
A 120-DAY OSCILLATION IN THE SOLAR ACTIVITY AND GEOPHYSICAL PHENOMENA

e-mail: dragutin@matf.bg.ac.yu

biografija:
Rođen je 20.12.1937. u Guči. Nižu gimnaziju sa malom maturom završio je 1952. godine u rodnom mestu, a gimnaziju sa velikom maturom u Čačku 1956. godine. U periodu 1956-1958. godine studirao je Opštu vojnu akademiju u Beogradu. Školske 1958/59. godine upisao je Astronomsku grupu Prirodno-matematičkog fakulteta koju je završio u junu 1963. Magistarski rad sa temom Primena različitih tipova teleskopa za astronomsko određivanje vremena, koji je radio pod rukovodstvom prof. Zaharija Brkića, odbranio je na PMF-u u Beogradu 1970. godine. Doktorsku disertaciju pod naslovom Prilog izučavanju promena u brzini Zemljine rotacije i u kretanju Zemljinih polova je uradio u Briselu pod rukovodstvom prof. Paul Melchior-a 1972. godine, a odbranio u Beogradu, na PMF-u 1974. godine. Radni odnos je započeo još kao student na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu aprila 1960. godine (u zvanju kalkulatora). Aprila 1964. izabran je za asistenta PMF-a. U zvanje docenta izabran je 1975, u zvanje vanrednog profesora 1982, a u zvanje redovnog profesora juna 1988. godine. Predavao je Sfernu astronomiju, Praktičnu astronomiju i Obradu astronomskih posmatranja. Univerzitetski udžbenik Matematička obrada astronomskih posmatranja objavio je 1979. godine. Objavio je 75 radova u domaćim i vodećim međunarodnim naučnim časopisima od kojih 15 predstavljaju astronomska određivanja svetskog vremena UT0 i analizu tih rezultata radi računanja nacionalnog sistema poludefinitivnog vremena. Sa radovima je učestvovao na kongresima Međunarodne astronomske unije u Grenoblu, , Baltimoru i Buenos Ajresu, na kongresu Međunarodne unije za geodeziju u Edinburgu, na simpozijumima Unije u Kadizu i Pragu, na nacionalnim konferencijama astronoma, na konferencijama bivšeg SSSR-a, Rumunije, itd. Bio je na stručnom usavršavanju u Parizu (1966) i Briselu (1972 i 1975). Radovi su mu citirani u mnogim svetskim časopisima, u nekim udžbenicima i poznatim monografijama kao što su: Physique et Dynamique Planetaire, vol. IV (udžbenik P. Melčiora za studente geofizike na Katoličkom univerzitetu Luven, Belgija), Fizika Planet - prevod udžbenika P. Melčiora namenjen studentima SSSR-a i još desetina prevoda ovog udžbenika; The Earth's Variable Rotation: Geophysical Causes and Consequences (monografija K. Lambeck-a, jedna od dve u svetu najpoznatije monografije za Zemljinu rotaciju); The Tides of the Planet Earth (monografija P. Melčiora); The Physics of the Earth's Core (monografija P. Melčiora); Effets de la non-rigidite de la Terre sur son mouvement de rotation: etude theorique et utilisation des observations - državni doktorat N. Capitaine, vodećeg svetskog stručnjaka za Zemljinu rotaciju, odbranjen 1982. na univerzitetu Pierre et Marie Curie (Pariz) i veoma često citiran u naučnoj literaturi itd. Član je dve komisije Međunarodne astronomske unije (Komisija za Položajnu astronomiju i Komisija za Zemljinu rotaciju) i član Međunarodne unije za geodeziju. U Komisiji za Zemljinu rotaciju dva puta je biran i za člana najužeg rukovodećeg tela - Organizacionog komiteta. Na Belgijskoj kraljevskoj opservatoriji stekao je počasno zvanje Astronome Correspondant koje je u 150-godišnjoj istoriji ove ugledne ustanove dodeljeno samo osmorici astronoma. Obavljao je funkciju upravnika Instituta za astronomiju (3 dvogodišnja mandata), prodekana OOUR-a za matematiku, mehaniku i astronomiju i prodekana Prirodno-matematičkog fakulteta.